Божић, дан када се верује да је рођен Исус, 25. децембра, обележавају Римокатоличка, протестантска, и англиканска црква, као и неке православне цркве, које су прихватиле грегоријански календар. Заједно са Ускрсом и Духовима, Божић спада у три највећа хришћанска празника.

Јерусалимска патријаршија, руска, српска, македонска, грузијска и украјинска црква се држе старог, јулијанског календара, па Божић обележавају 7. јануара.

Божићно славље траје неколико дана – код римокатолика, све до празника Света три краља, 6. јануара.

Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила девица Марија, безгрешним зачећем путем Светог духа, у граду Витлејему.

Будући да се у Новом завету не наводи када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. У прво време постојања хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је називан Епифанија.

Божић је почео да се слави у Риму, према многим изворима, на дан када се претходно славило рођење паганског бога сунца, Сола.

Симболи Божића код римокатолика су јасле, у којима је Христ рођен, јелка као вечно зелено дрво и адвентни венац.

Кићење божићног дрвета је стар обичај, али није био раширен све до средине 19. века, када се шири углавном под утицајем немачке традиције. Сада је прихваћено у целом свету.

За Божић се у црквама поставе јасле, са сценографијом која треба да дочара амбијент стаје и скромне услове у којима је Христ рођен, потиче из 13. века. Симболичне и стилизоване јасле у својим домовима данас имају и многи верници.

Венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.