↑ Return to Школа

Oдштaмпajтe Страна

Историјат Шида

Шид је градско насеље које се налази у северном делу Републике Србије, тј. југозападном делу Војводине. Општина Шид налази се у западном делу Срема, територија је на тромеђи Србије, Хрватске и некадашње Босне и Херцеговине, сада Републике Српске. Заузима површину од 687 км2. Становништво живи у 19 насељених места. То су Адашевци, Бачинци, Батровци, Беркасово, Бикић Дол, Бингула, Вашица, Вишнићево, Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моловин, Моровић, Привина Глава, Сот и Шид.

То је сликовит и живописан крај између Дунава и питомих обронака Фрушке горе на северу и Саве на југу. Пространа шидска равница омеђена обронцима Фрушке горе, снежне улице Шида, и непрегледни шидски дрвореди остали су заувек утиснути у игри боја и прозирних сенки слика Саве Шумановића. Шид је град Саве Шумановића – једног од најзначајнијих сликара српске уметности прошлог столећа.

Фасцинантни пејзажи, процветале воћке, снежне улице Шида, на сликама Саве Шумановића откривају душу овог краја и снажну љубав сликара према Шиду, Шидини и Фрушкој гори. Мало је градова који имају толики број уметника који кроз поезију, прозу, есеје, монографије, уметничке слике, или на неки други начин изражавају љубав према свом граду и Сави Шумановићу.

Историјски гледано, Шид је релативно младо насеље. Његово формирање почело је крајем XVII и почетком XVIII века на трговачком путу старијих градова, Сремска Митровица – Винковци.

У писаним документима Шид се први пут помиње 1702. године, а затим 1722. године, као и у једном војном документу из 1726. године, који указује да је Шид улазио у оквире Војне границе. Наиме, да би се одбранила од Турака, Аустрија је створила границу према Турској и успоставила Војну границу, која се кретала, углавном дуж реке Саве. Војна граница је у овим крајевима допринела порасту броја становника.

Прва насеља на територији данашњег Шида почела су се формирати око потока који касније добија назив Шидина, највероватније од првобитних војних караула из којих се шири и развија све већи број породица, као и трговачких каравана који оформљују трговачки чвор, који касније утиче на развој и формирање места.

Шид педесетих година

Насеље се ширило западно од Шидине, а касније долази до развоја трговина и занатских радњи. Насеље је у почетку било мало, али се касније проширује и постаје центар како за насеља према Фрушкој гори, тако и за насеља према реци Босуту и босутским шумама.

Данас, Шид спада у она ретка насеља Војводине која имају све повољне природно-географске и саобраћајне услове за развитак. Иако далеко од текућих вода, али подигнут на домаку винородне и шумовите Фрушке горе и плодне сремске равнице, Шид је својим положајем добио улогу посредника. Представља незаобилазну раскрсницу значајних путева који везују Хрватску и Славонију, преко Срема са Србијом, и који преко Срема спајају Бачку са Босном. У његовим занатским и фабричким постројењима прерађују се различите привредне сировине са ових простора. Ових дана, шидска привреда великим корацима граби према будућности, постајући пионир у производњи еколошког горива у нашој земљи.

Tрajни линк дo oвoг члaнкa: http://www.nts.edu.rs/skola/istorijat-sida/