Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају данас међународни Дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.
Када је у питању српски језик као матерњи за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански.
Ипак, према оцени стручњака, није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, а када су у питању језици националних мањина у Србији, званичници тврде да им не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истиче да у образовном систему Србије деца припадници мањина похађају целокупну наставу на језицима националних мањина, а када то није могуће, пре свега због броја ученика, обезбеђено им је учење матерњег са елементима националне културе.
Према најновијим подацима Канцеларије, у предшколском образовању у Србији на 10 језика националних мањина васпитава се и образује више од 10.000 деце.
У основним школама, настава се изводи на 13 мањинских језика и обухвата више од 45.000 деце, а у средњим школама више од 13.000 младих наставу похађа на језику своје националне мањине.
Пауновић подсећа да у Србији излази више од 100 штампаних гласила на 16 језика мањина.
Такође, 42 јединице локалне самоуправе имају у службеној употреби око 10 језика националних мањина, рекла је Пауновић Танјугу поводом 21. фебруара, Дана матерњег језика.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а када је у питању српски језик, лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.
Извор:ртв
